[vc_row][vc_column][vc_custom_heading text=”Kako mozak radi?” use_theme_fonts=”yes”][vc_column_text]<\/p>\n
Da bismo pravilno predstavili sve prednosti na\u0161eg programa, neophodno je prvo da razumemo kako mozak funkcioni\u0161e. Osnovni zadatak mozga je da prikuplja i obra\u0111uje informacije, a potom da daje odgovore slanjem odre\u0111enih uputstva na\u0161em telu. Mozak se sastoji od dve polovine \u2013\u00a0\u00a0leve i desne hemisfere<\/em>. Svaka hemisfera kontroli\u0161u\u00a0\u201e suprotnu \u201c\u00a0<\/em>stranu na\u0161eg tela, tako da je desna hemisfera zadu\u017eena za na\u0161u levu stranu i obra\u0111uje ono \u0161to vidimo u levom oku, dok leva hemisfera kontroli\u0161e desnu stranu i obra\u0111uje vid desnog oka. Obe hemisfere su naizgled identi\u010dne, ali su razlike prisutne u njihovim funkcijama.<\/p>\n Teoriju o mo\u017edanim funkcijama\u00a0otkrio je neuropsiholog\u00a0Rod\u017eer Speri\u00a0(Roger Sperry)<\/em>koji je za to otkri\u0107e dobio Nobelovu nagradu. Speri je dokazao da leva i desna hemisfera imaju posebne funkcije, ali i da se one me\u0111usobno dopunjuju. Dakle sa sigurno\u0161\u0107u mo\u017eemo tvrditi da na\u0161 govor kontroli\u0161e leva polovina mozga, dok je za vizuelno i prostorno prepoznavanje zadu\u017eena desna polovina. Me\u0111utim obe hemisfere rade zajedno sara\u0111uju\u0107i pri najzna\u010dajnijim mo\u017edanim operacijama kao \u0161to je rasu\u0111ivanje.<\/p>\n [\/vc_column_text][\/vc_column][\/vc_row][vc_row][vc_column width=”1\/2″][vc_custom_heading text=”Leva i desna mo\u017edana hemisfera” use_theme_fonts=”yes”][vc_column_text]<\/p>\n Leva mo\u017edana hemisfera<\/strong>\u00a0se naziva\u00a0digitalni mozak<\/em>. Ona kontroli\u0161e \u010ditanje, pisanje, ra\u010dunanje i logi\u010dko razmi\u0161ljanje\u2026 Prema tome leva hemisfera je na\u0161 unutra\u0161nji matemati\u010dar, koji prora\u010dunava, kalkuli\u0161e i analizira.<\/p>\n Desna<\/strong>\u00a0mo\u017edana hemisfera<\/strong>\u00a0se naziva\u00a0analogni mozak<\/em>\u00a0i kontroli\u0161e trodimenzionalni ose\u0107aj, kreativnost i umetni\u010dka \u010dula. Ova hemisfera\u00a0predstavlja na\u0161eg unutra\u0161njeg umetnika, koji je spreman da se poigrava u \u010dudesnoj zemlji ma\u0161te, punoj boja i slika, oblika, snova, imaginacije i intuicije.<\/p>\n Evo jednog primera koji slikovito prikazuje kako funkcioni\u0161u leva i desna hemisfera. Zamislimo \u010doveka koji nam daje uputstva kako da stignemo do neke lokacije. Ukoliko bi se radilo o osobi sa razvijenijom levom hemisferom, njegovo uputstvo bi glasilo :\u00a0\u201e<\/em>\u00a0Odavde, idite tri bloka pravo i uklju\u010dite se severno na Vinsku ulicu, zatim idite njome tri ili \u010detiri kilometra a potom skrenite isto\u010dno na Tre\u0107i Bulevar.\u201d \u00a0<\/em>Osoba sa dominantnom desnom hemisferom bi zvu\u010dala otprilike ovako:\u00a0\u201c Skrenite desno (pokazuje rukom desno), idite do one crkve (ponovo pokazuje) i nastavite pravo, kad pro\u0111ete McDonalds na slede\u0107em semaforu skrenite desno ka benzijskoj stanici Texaco. \u201d<\/em><\/p>\n Desna hemisfera je neverbalna i intuitivna, ona radije koristi slike umesto re\u010di. Iako se razmi\u0161ljanje desne hemisfere smatra\u00a0\u201c kreativnijim \u201d,<\/em>\u00a0ne postoji ispravno ili pogre\u0161no razmi\u0161ljanje, ve\u0107 samo dva razli\u010dita na\u010dina razmi\u0161ljanja. Jedno nije bolje od drugog, kao \u0161to de\u0161njak nije\u00a0superioran nad levorukim. Obe hemisfere rade zajedno, kako bi se omogu\u0107ilo normalno funkcionisanje mozga. Me\u0111utim istra\u017eivanja su pokazala da je kod ve\u0107ine ljudi jedna hemisfera dominantna. Najve\u0107i broj ljudi naj\u010de\u0161\u0107e koristi levu hemisferu, dok su funkcije desne mo\u017edane hemisfere \u010desto nedovoljno razvijene. Odrastao \u010dovek ne mo\u017ee na pravi na\u010din shvatiti de\u010diji svet, jer je poznato da je desna hemisfera kod dece mnogo aktivnija. Zato nam taj \u010darobni\u00a0\u201c zvezdani svet ma\u0161te \u201d,<\/em>\u00a0\u010desto izgleda tu\u0111 i nepristupa\u010dan\u2026<\/p>\n [\/vc_column_text][vc_custom_heading text=”Kako aktivirati obe hemisfere?” use_theme_fonts=”yes”][vc_column_text]<\/p>\n Jedan od najzna\u010dajnijih trenutaka u razvoju mozga predstavlja period do dvanaeste godine. To je \u017eivotno doba u kojem de\u010diji mozak li\u010di na dramati\u010dnu pozornicu na kojoj se neprestano odigrava ogroman broj nadra\u017eaja. Na nivou nervnih impulsa ti nadra\u017eaji predstavljaju pravu\u00a0\u00a0\u201c elektri\u010dnu oluju \u201d\u00a0<\/em>u kojoj se neprekidno sukobljavaju funkcije mo\u017edanih hemisfera. U ovom periodu na\u0161e hemisfere se bore za dominaciju, nakon \u010dega \u0107e na\u017ealost jedna iza\u0107i kao kona\u010dni pobednik i dominantna strana na\u0161eg mozga. Tako \u0107e jednom zanavek do\u0107i do podele mentalnih funkcija izme\u0111u leve i desne hemisfere mozga. Zato je od izuzetnog zna\u010daja da iskoristimo neponovljivu \u0161ansu da nau\u010dimo simultano kori\u0161\u0107enje obe mo\u017edane hemisfere.<\/p>\n [\/vc_column_text][\/vc_column][vc_column width=”1\/2″][vc_single_image image=”5057″ img_size=”400×400″ alignment=”center” css_animation=”bounceInDown”][vc_custom_heading text=”Lateralizacija i problem u\u010denja” use_theme_fonts=”yes”][vc_column_text]<\/p>\n O\u010digledno je da su problemi koji se javljaju s u\u010denjem uzrokovani funkcionisanjem na\u0161ih hemisfera. Kao \u0161to smo videli svaka od njih je zadu\u017eena za odre\u0111ene mentalne funkcije. Stru\u010dni naziv kojim se opisuje ova podela naziva se\u00a0lateralizacija<\/em>. Usled ove podele nastaje problem u u\u010denju, jer ve\u0107ina\u00a0\u201e bitnih \u201c<\/em>\u00a0\u0161kolskih predmeta podrazumeva rad leve hemisfere, dok kreativna desna hemisfera ne biva anga\u017eovana. Zbog toga ona, po\u0161to je neprestano aktivna, tra\u017ei nekakav posao za sebe rade\u0107i jedino \u0161to joj preostaje \u2013 po\u010dinje da ma\u0161ta. Ma\u0161taju\u0107i dete gubi neophodnu pa\u017enju, zbog \u010dega nastupa gubitak koncentracije i dolazi do lo\u0161ijeg pam\u0107enja. Po\u0161to deca u u\u010denju dominantno koriste svoju levu hemisferu, to bi se moglo opisati kao\u00a0\u201c hodanje na jednoj nozi \u201d,\u00a0<\/em>umesto da se koriste obe. Slikovito re\u010deno na\u0161 mozak je poput mi\u0161i\u0107a kojeg treba stalno ve\u017ebati, jer \u0107e u protivnom oslabiti.<\/p>\n [\/vc_column_text][vc_custom_heading text=”Istra\u017eivanja” use_theme_fonts=”yes”][vc_column_text]<\/p>\n Postoji niz istra\u017eivanja o efektima upotrebe abakusa. U njima je nedvosmisleno dokazano da ova drevna ra\u010dunaljka predstavlja modernu mentalnu alatku. U istra\u017eivanjima sporovedenim na eminentnim Univerzitetima u Evropi i Africi (University of Manchester, University of Khartoum, University of Ulster<\/em>) kojim je obuhvaceno 3185 dece uzrasta 7-11 godine, dokazano je da je IQ kod dece koja su bila deo programa Abakus Mentalne aritmetike bio ve\u0107i za 7.11 bodova u pore\u0111enju sa decom koja nisu u\u010destvovala u programu.<\/p>\n [\/vc_column_text][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css=”.vc_custom_1646145796808{margin-top: -40px !important;}”][vc_column][vc_column_text]<\/p>\n Na programu mentalne aritmetike koju organizuje \u0161kola \u201eMalac genijalac\u201c, deca razvijaju fokus, koncentraciju, pa\u017enju, samopouzdanje i inteligenciju. Vi\u0161e informacija o samom programu mo\u017eete prona\u0107i\u00a0ovde.<\/a>\u00a0Za vi\u0161e informacija, budite slobodni da nas\u00a0kontaktirate.<\/p>\n [\/vc_column_text][\/vc_column][\/vc_row]<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" [vc_row][vc_column][vc_custom_heading text=”Kako mozak radi?” use_theme_fonts=”yes”][vc_column_text] Da bismo pravilno predstavili sve prednosti na\u0161eg programa, neophodno je prvo da razumemo kako mozak funkcioni\u0161e. Osnovni zadatak mozga je da prikuplja i obra\u0111uje informacije, a potom da daje odgovore slanjem odre\u0111enih uputstva na\u0161em telu. Mozak se sastoji od dve polovine \u2013\u00a0\u00a0leve i desne hemisfere. Svaka hemisfera kontroli\u0161u\u00a0\u201e suprotnu \u201c\u00a0stranu […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"parent":0,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"","meta":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.kleinesgenie.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/5584"}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.kleinesgenie.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.kleinesgenie.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.kleinesgenie.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.kleinesgenie.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=5584"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.kleinesgenie.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/5584\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":5663,"href":"https:\/\/www.kleinesgenie.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/5584\/revisions\/5663"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.kleinesgenie.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=5584"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}